CDMA (Code Division Multiple Access) tehnologija je napredna tehnologija koja se široko koristi u oblasti bežične komunikacije. U nastavku slijedi detaljna analiza prednosti i mana CDMA tehnologije:
prednost:
CDMA tehnologija omogućava višestrukim korisnicima da istovremeno prenose podatke na istom frekvencijskom opsegu kroz obradu proširenog spektra, što uvelike poboljšava iskorišćenost spektra i kapacitet sistema. U teoriji, kapacitet CDMA mobilne mreže je 20 puta veći od analogne mreže, 10 puta veći od kapaciteta analogne mreže u stvarnoj upotrebi i 4-5 puta veći od GSM-a.
CDMA koristi tehnologiju proširenog spektra da proširi signal na širi frekventni opseg, tako da je gustina spektra snage signala smanjena, čime se poboljšava sposobnost protiv smetnji. Ovo čini da CDMA sistem može efikasno da se odupre raznim smetnjama različitih frekvencija i istih frekvencija, kao što su uskopojasne smetnje i interferencije sa više putanja.
Tehnologija proširenog spektra u CDMA sistemu čini signal moduliran pseudoslučajnim kodom tokom prijenosa, a prijemniku je potreban isti pseudoslučajni kod da demodulira originalni signal, čime se povećava povjerljivost komunikacije.
CDMA podržava meku primopredaju, to jest, mobilna stanica može održavati komunikaciju sa više baznih stanica u isto vrijeme tokom procesa primopredaje i neće se odvojiti od originalne bazne stanice sve dok se ne uspostavi stabilna veza sa novom baznom stanicom. Ovaj režim prebacivanja smanjuje mogućnost prekida komunikacije i poboljšava kvalitet komunikacije.
Kapacitet CDMA sistema je povezan sa odnosom opterećenja i sušenja u sistemu. Kada se broj korisnika poveća, kapacitet sistema će se dinamički prilagođavati, što će samo smanjiti kvalitet poziva bez blokiranja kanala.
Budući da CDMA ima veliki propusni opseg, distribuciju snage u širokom spektru, nisku spektralnu gustinu snage i male smetnje uskopojasnim analognim sistemima, ova dva mogu koegzistirati i imati dobru kompatibilnost.
CDMA tehnologija može postići prijenos podataka velike brzine kako bi se zadovoljile potrebe korisnika za prijenos video, audio i drugih velikih podataka o prometu visoke definicije.
Radna frekvencija CDMA sistema je niža od GSM-a, tako da je razmak stanica generalno rijedak u poređenju sa GSM-om, što može bolje uštedjeti troškove izgradnje mreže.
Nedostatak:
Budući da podaci koje prenosi svaki korisnik koristi tehnologiju proširenog spektra, brzina prijenosa podataka je relativno niska. U uslovima visokog opterećenja, kapacitet sistema može biti ograničen, što dodatno utiče na brzinu prenosa podataka.
CDMA tehnologiji je potrebna složenija hardverska i softverska podrška za realizaciju procesa širenja spektra, despreadinga, kodiranja, dekodiranja itd., što povećava troškove proizvodnje opreme.
Iako CDMA ne zahtijeva planiranje frekvencija, njegovo planiranje ćelija je složenije. Budući da sve bazne stanice koriste istu frekvenciju i ometaju jedna drugu, potrebno je detaljno planiranje ćelija kako bi se osigurao kvalitet glasa i kapacitet sistema.
CDMA tehnologiju kontroliše nekoliko velikih proizvođača osnovnih patenata i tehničkih standarda, što ograničava otvorenost i interoperabilnost tehnologije u određenoj mjeri.
CDMA tehnologija ima značajne prednosti u poboljšanju kapaciteta sistema, sposobnosti protiv smetnji, povjerljivosti, itd., ali ima i nedostatke kao što su niska brzina prijenosa podataka, visoka cijena opreme i složeno planiranje mreže. U praktičnim primjenama, ove prednosti i nedostatke treba odvagnuti prema specifičnim scenarijima i potrebno je napraviti razuman izbor.
